Slikarstvo Kosovke Marinković pokazuje nostalgiju za lepotom i tajanstvenom atmosferom klasične slike, posebno holandsko-flamanskog slikarstva 17. veka. Te slike često simbolizuju taštinu života, bivaju dekorativne, ali uvek prizivaju neku prisnost čoveka i predmeta. Tu su, pre svega, njene ruže, zatim plodovi zemlje puni guste, čulne težine zasićeni nežnošću i bojom. Podsećaju na Jug naše zemlje, gde je Kosovka i rođena, mesto gde su trpeze i bašte simboli našeg postojanja i onoga što moramo da, kao ljudi, odužimo ovde na Zemlji.

Temperamentna i impulsivna, naša slikarka se u jednom trenutku suočila i sa baroknom estetikom slike. Fascinirana velikim flamanskim slikarom Peterom Paulom Rubensom iz 17. veka uradila je ciklus slika „Rubensu s ljubavlju". Suočila se s tvrdim problemima izgradnje kompozicije, crtežom, spoljašnjom mitološkom radnjom, unutrašnjom duhovnošću slike i žestinom Rubensovog izraza.

Šta znači danas raditi po Rubensu? Najčešće nas istoričar umetnosti uvodi u dela starih majstora, a ovde imamo situaciju da nas slikarka neposredno, slikom, uvodi u veliku umetnost Evrope. Kosovkine slike inspirisane Rubensom deluju kao zaboravljeni jezik života - blizak, uzbudljiv, taktilan, kojim se retko usuđujemo da otvoreno govorimo. Ove slike nisu kopija, već neguju one likovne vrednosti za koje se borio veliki slikar. I sam Rubens je 1628. godine, u toku osam meseci uradio trideset i tri slike po velikom Ticijanu i obnovio studije venecijanskog kolorita.

 English