Make your own free website on Tripod.com

 

 

I-Net, 06.06.2000.

U junu 2000.
U Skadarlliji se otvara "Majski atelje"

U organizaciji Udruženja primenjenih i likovnih umetnika "Kosovka" i Društva prijatelja Skadarlije danas se otvara "Majski atelje" kao jedna od brojnih aktivnosti predviđenih za letnju sezonu u Skadarliji. Krajem juna izlazi i obnovljeno izdanje časopisa Skadarlija, a sa radom počinje i likovna kolonija u kojoj će umetnici slikati "pod vedrim nebom". Pre nekoliko dana u Skadarliji je predstavljena i nova članica Udruženja "Kosovka", akademski slikar Ružica Mitrović, koja je bila jedini predstavnik naše zemlje na Svetskoj milenijumskoj izložbi u Moskvi. Na konkursu je bilo prijavljeno preko 3.000 radova, od čega je žiri izabrao 320. Pedeset najboljih radova je dobilo diplome, među kojima i naša Ružica Mitrović.

 

Glas javnosti, 14. 12. 2000.

Omaž Rubensu slikarke Kosovke Marinković
Sećanje na starog majstora

U četvrtak uveče u 19 sati u Galeriji "Kosovka" otvara se izložba "Omaž Rubensu" slikarke Kosovke Marinković. Umetnica će izložiti sedam slika velikog formata inspirisanih slikarstvom jednog od najvećih majstora baroka.

"Svaki slikar jedamput u životu uradi omaž u slavu svog uzora. Rubensovi aktovi su moja večna inspiracija", kaže Marinkovićeva, slikar srednje generacije, koja godinama izlaže u zemlji, ali i u Češkoj, Španiji, Grčkoj, Italiji, Americi.

Njena dela u svojim kolekcijama poseduju brojne poznate ličnosti iz svetskog džet seta. Glumac Rok Hadson je pred smrt kupio njenu sliku, a neka platna izložena u Galeriji "Simik" na Beverli Hilsu poklanjana su Elizabet Tejlor i Klaudiji Šifer.

Zahvaljujući kontaktima sa inostranim galerijama članovi Udruženja likovnih umetnika "Kosovka", čiji je osnivač Marinkovićeva, izlažu i u inostranstvu, naročito u italijanskim umetničkim centrima.

M. V

Roma, Press Clipping, jun 2001.

 

Centar u Zvečanskoj

U junu 2001. godine akademski slikari Kosovka Marinković-Stošić, Saša Kukić, Arif Iskandarov, Aleksandra Smiljković-Vasović i Ružica Mitrović oslikali su zidove u dnevnom boravku, trpezariji i kupatilu Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici, a okrečen je i ceo jedan sprat. Donator i organizator ove akcije bila je Roma company koja je poklonila novu generaciju ekoloških boja, koje se razređuju vodom i ne sadrže supstance koje bi svojim isparavanjem mogle štetno uticati na zdravlje najmlađih.


Direktor Centra Zoran Milačić izrazio je svoju zahvalnost firmi Roma company i tim povodom naglasio da je za njihovu ustanovu svaka donacija dobrodošla.
Akcija je trajala nekoliko dana, a uz slikarske radove koji su ulepšali zidove ovog centra stvoren je prijatan ambijent koji će poz
itivno uticati na psihički razvoj i estetski doživljaj okruženja mališana.

 

 

Danas, 20. 07 .2001

Kosovka na primorju

Otvaranje izložbe slika u Herceg Novom

Predsednik Udruženja primenjenih i likovnih umetnika "Kosovka", Gospođa Kosovka Marinković-Stošić, otvoriće i ove godine, 26. jula, u Herceg Novom u Hotelu Plaža, već tradicionalnu izložbu svojih slika, koja će trajati 15 dana.

"slikarka ruža, Kosovka Marinković-Stošić posvećuje ovu izložbu krhkoj i devičanskoj mimozi. Publika u Herceg Novom već prepoznaje njene slike po njenoj nostalgiji za lepotom holandsko-flamanskog slikarstva", rekla nam je povodom ove izložbe likovni kritičar Nada Blagojević.

Kosovka Marinković-Stošić rođena je u Uroševcu na Kosovu, drevnoj postojbini srpske nacije i kulture. Slikarsko obrazovanje stekla je u Sarajevu i Atini. Najznačajnije samostalne izložbe bile su joj u Sarajevu, Beogradu, Grčkoj i Španiji. Osnivač je Udruženja primenjenih i likovnih umetnika "Kosovka" i vodi slikarsku školu; obe organizacije rade već sedam godina.

U prostorijama Udruženja često se organizuju samostalne i grupne izložbe članova. Nisu retke ni likovne kolonije izvan tog prostora. Nedavno je organizovana likovna kolonija na otvorenom u Skadarliji. Ovog leta se planira i likovna kolonija u Vrčinu, na jednom proplanku sa kojeg se pruža pogled na divne pejsaže.. U pripremi su i likovne kolonije u okviru Kalemegdanske tvrđave, kao i Beogradskom Zoo vrtu.

M. Lazarević

 

Danas 2/3. 12. 2001.

Voždovački dani

Tradicionalna manifestacija "Voždovački Dani" koja je počela juče, trajaće 15 dana, pod pokroviteljstvom princeze Jelisavete Karađorđević. Tokom ovog događanja, Udruženje primenjenih i likovnih umetnika Kosovka, organizovaće dve izložbe - jedna u beogradskom Ateljeu Kosovka (četiri slikara naivca), otvorena sinoć i druga, u prostorijama SO Voždovac (otvaranje 3.decembra u ž7 sati), na kojoj će svoje radove izložiti dvadesetak članova Udruženja i najuspešnijih polaznika Škole slikarstva Kosovka. Jedan rad će biti poklonjen Opštini. Tokom trajanja Dana, Kosovka Marinković-Stošić, predsednik Udruženja, dodeliće princezi jelisaveti povelju počasnog predsednika Udruženja Kosovka.

K.R.

03.12.2001. Glas javnosti

 Održana aukcija slika u opštini Voždovac
Za slikarsku koloniju 2.000 maraka

Na aukciji slika održanoj u prostorijama Skupštine opštine Voždovac, u subotu uveče, prikupljeno je oko 2.000 nemačkih maraka i to zahvaljujući princezi Jelisaveti Karađorđević koja je kupila dve slike. Sredstva su namenjena za otvaranje Slikarske kolonije "Vojvoda Stepa", koja će početi da radi na proleće, u rodnoj kući vojvode Stepe Stepanovića u Kumodražu.

Aukcija slika je održana u okviru "Voždovačkih dana" koji će trajati do 30. decembra, kada je opštinska slava Sveti Andrej Prvozvani. Danas, u 11 sati, u Centru za kulturu i sport "Šumice" biće održan "Peđolino šou", a u isto vreme planirano je i otvaranje izložbe fotografija Narodne tehnike "Voždovac".

U "Šumicama", u 12 sati, održaće se humanitarno-prodajna izložba radova dece predškolskih ustanova pod nazivom "Dečija mašta može svašta". Na predavanju u Domu zdravlja "Voždovac" u 12 sati zdravstveni radnici će moći da saznaju sve o koksaki virusu, dok će u SO Voždovac u 17 sati biti otvorena izložba Udruženja primenjene i likovne umetnosti "Kosovka", a sat kasnije održaće se i koncert "Zapisi Miodraga Vasiljevića". U 20 sati pozorište "Beton hala teatar" u Jedanaestoj gimnaziji održaće pozorišnu predstavu "Medeja".

M. C.

29.06.2002. Glas javnosti

Vidovdanski bal za Tiršovu

Slike za bolesnu decu

 

Vidovdanski bal, održan sinoć u Udruženju primenjenih i likovnih umetnika - Kosovka, bio je deo i akcije „Sto dana za dečiju kliniku u Tiršovoj". Bal, koji je poput Svetosavskog, tradicionalan, od ove godine će imati isključivo humanitarni karakter. Tako je sinoć poklonjeno 15 umetničkih slika, ulja na platnu Kosovke Marinković, Bose Milaković, Gordane Đurić, Vesne Bokanić, Gordane Ognjanović i drugih. Pokrovitelj manifestacije je grof Radovan Dudvarski.

JDM

 

 

Naša Zvezdara, septembar/oktobar 2002.

KULTURNO LETO...
ZVEZDARSKA "SKADARLIJA"

Od ovog proleća Zvezdara je bogatija za još jednu galeriju i umetnički kutak otvoren za ljubitelje boja, pisane reči i muzike. Radi se o umetničkoj galeriji "Kosovka", nazvanoj po vlasnici prostora u Gospodara Vučića 224, Kosovki Marinković. Čak ni saobraćajna buka ne može da pokvari bajkovit utisak na posetioce kada uđu u ovaj nevelik ali neočekivano prijatan i "ušuškan" ambijent.

Sa galerijom, Kosovka je sa Vračara na Zvezdaru preselila i svoju dvogodišnju školu slikanja (koja radi evo već punih osam godina), kao i Udruženje slikara i ljubitelja ove umetnosti, pokrenuvši ujedno inicijativu da se pod okriljem njene galerije tokom leta za sve Zvezdarce i posetioce ove opštine organizuju Zvezdarske letnje večeri.Večeri su pokrenute završnom izložbom polaznika škole slikanja, da bi se za njima izmenio niz likovnih umetnika, mladih pesnika i muzičara, koji su baštu blizu Cvetka proteklog leta često ispunjavali do poslednjeg mesta.

Trenutno, u toku je izložba slika LJiljane Cojić i tkanih predmeta Snežane Jokić. Kosovka ističe da je za sve izložbe u njenoj galeriji ulaz slobodan (besplatan) kao što je to i izložbeni prostor za umetnike. U okviru galerije otvoren je kafe-klub gde posetioci mogu uz hladovinu i žuborenje male fontane da popiju piće, druže se sa slikarima i dobiju ideju kako lepo i korisno da provedu svoje slobodno vreme.

Upitana kako uspeva da sama finansira rad ove male "Skadarlije" na Zvezdari, Kosovka Marinković objašnjava da je ona svojevremeno u sopstveno slikarsko obrazovanje u Grčkoj uložila mnogo novca i da najbolje zna šta znači i materijalna i moralna podrška mladim umetnicima. NJena platna se dovoljno dobro prodaju, kaže, tako da nije prinuđena da naplaćuje umetnicima svoju proviziju. S druge strane, oni znaju da cene njene napore pa se često pridruže zajedničkim humanitarnim akcijama i prilože u aukcijski fond svoja platna.

- Nedavno smo održali aukciju slika na kojoj je prikupljeno i na žiro-račun klinike u Tiršovoj uplaćeno 50.000 dinara. Do kraja septembra ponovićemo istu dobrotvornu akciju a prikupljen novac namenili smo zvezdarskom porodilištu u Rifata Burdževića, obećava naša sagovornica.

Slikarka Kosovka koja je, treba reći, ove godine počasno podigla skadarlijsku zastavu, što je svojevrsno priznanje Grada za njen doprinos kulturnom životu prestonice (pre nje tu su čast imali i Milić od Mačve i Dragan Malešević Tapi) - tvrdi da danas nije lako opstati budući da često umetnici žive podjednako teško kao i oni kojima su platna namenjena. To ne znači da od umetnosti smemo da odustanemo i prepustimo se jadikovkama. Mnogi ne znaju šta će sa svojim delima - Kosovka ne stiže da ode na sva mesta odakle joj stižu pozivi, jer je veoma angažovana i u Udruženju slikara koje broji oko 1500 članova, a po njenim rečima, taj sastav slikarskim kvalitetom i umećem može potpuno dostojno da parira elitnom ULUS-u.

Pored pomenute humanitarne aukcije za pomoć porodilištu, kulturno leto na Zvezdari biće svečano završeno velikim maskenbalom. Ovo je ujedno i poziv deci, roditeljima i školama, da uzmu učešće u ovoj veseloj priredbi. Kosovka dodaje da je izbor kostima neobavezujući, učesnici ih mogu napraviti sami, ne izlažući se nepotrebnim troškovima. Ukoliko odziv bude veliki, što naša sagovornica jako priželjkuje, uzdajući se u lepo vreme u podršku SO Zvezdara - to bi moglo da postane i tradicionalna kulturna manifestacija, kao i same Zvezdarske letnje večeri.

Udruženje slikara okupljenih oko galerije Kosovka u Ulici Gospodara Vučića 224 otvoreno je za sve talentovane slikare. Za sada, ono broji oko 1500 članova i Kosovka sa zadovoljstvom ističe da su se svi slikari grada Zrenjanina kolektivno učlanili u ovaj klub koji nudi druženje, dalje usavršavanje, zajedničke i samostalne izložbe, učešće u likovnim kolonijama i povoljniju nabavku skupog slikarskog materijala. Kosovka Marinković s ponosom najavljuje i skoro gostovanje njenih kolega slikara u Srpskom kulturnom centru u Parizu a potom i uzvratnu posetu francuskih slikara Beogradu i Zvezdari. Za njihov boravak u hotelu "Srbija" pobrinula se sama. Troškovi prenoćišta i ishrane biće plaćeni - njenim slikama.

R. UROŠEVIĆ

 

 

30.09.2002. Glas javnosti

Humanitarna akcija Kanadske ambasade
Pomoć za novorođenčad

Prikupljeni novac biće predat GAK-u "Narodni front". Ambasada Kanade organizuje sutra humanitarnu zabavu za prikupljanje pomoći GAK-u. Zahvaljujući donatorima, Ambasada organizuje bazar, na kome će se prodavati Sirogojno džemperi, slike poznatih umetnika (Kosovka Marinković, Arif Iskandarov, Aleksandra Smiljković-Vasović, Ljudmila Smiljković i Bosa Milaković), tradicionalni nakit severnoameričkih Indijanaca, crteži dece iz Internacionalne škole, itd.
Od prikupljenog novca
Ambasada Kanade kupiće neophodnu medicinsku opremu za Odeljenje neonatalogije na kome se nalaze bebe do godinu dana. Primarijus doktor Dragomir Branković, načelnik Odeljenja neonatalogije u Klinici "Narodni front", jedan je od tridesetak ljudi koji u sadašnjoj Jugoslaviji rade ovaj posao.
- U našoj zemlji danas ima više umrlih nego živorođenih, nema ni proste reprodukcije, što znači da polako izumiremo. To se zove negativni prirodni priraštaj. Broj živorođene dece je svake godine sve manji. U Beogradu je
davne 1981. bilo 23.500 novorođenčadi, a 2001, samo dvadeset godina kasnije, 14.000 - i to iako imamo milion izbeglica i oko 200.000 žena koje su sposobne da rađaju. Događa se nešto dramatično.
Postavlja se pitanje kako da izađemo iz ove situacije. Najbol
je bi bilo kada bi u ovoj zemlji porastao standard toliko da bi mlade generacije mogle da rađaju više dece. U ovoj situaciji, i pored svega što se radi i čini, praktično je to nemoguće. Država kao zajednica mora da napravi niz koraka da bi se rešila negativnog prirodnog priraštaja. Jedan od takvih je smanjenje broja umrlih novorođenčadi, beba koje se rode, žive, pa umru u prvim danima i prvim mesecima života - kaže primarijus dr Dragomir Branković.
Velika smrtnost. U Klinici "Narodni front" rodi se godišnje oko 6.500 dece. Svuda u svetu, 6 do 8 odsto dece je prevremeno rođeno. Ako tome dodamo još 2-3 odsto životno ugrožene dece iz različitih razloga, kojima je potrebna lekarska briga, ispada da oko 10-12 procenata dece, ako im se adekvatno ne pomogne - strada.
Prevedeno na brojke, u ovoj Klinici to iznosi 650-800 dece godišnje.
Kako je moguće smanjiti tu smrtnost?
- Smrtnost u Jugoslaviji je izuzetno velika i iznosi iznad 15 promila. Na svakih 1.000 živorođenih, petnaestoro dece će umreti. Nivo zdravstvene
zaštite u svakoj zdravstvenoj ustanovi čine tri stvari. Prva su kadrovi - ljudi koji znaju svoj posao kvalitetno da odrade. Druga neophodna stvar je oprema, a treća je odgovarajući prostor, komfor, u kome se leče pacijenti. Kadrovi u našoj klinici su odlični, postoji znanje i ono se stalno nadograđuje.
Da bi novorođenče, bilo prevremeno rođeno, bilo doneseno životno ugroženo iz nekog razloga, imalo šanse da preživi, kao i ono u Londonu ili Njujorku, ili bilo gde u svetu, potrebna je vrhunska oprema.
Zastarele metode. Jedno radno mesto, jedna intenzivna jedinica potrebna da bi se jedno nedonošče od kilogram zbrinulo, košta oko 150.000 maraka. Ono obuhvata inkubator, respirator, tri vrste monitora, foto lampe, infuzione pumpe itd. Uz to, neophodan je jedan mobilni rendgen koji košta oko 30.000 evra i acidobazni analajzer koji košta oko 80.000 evra i opslužuje celo odeljenje. U Klinici NF sada ima 12 takvih mesta za zbrinjavanje.
Ako se pojavi veći broj dece, koja ne mogu da se smeste ni na druge klinike koj
e su prebukirane (Zavod za prevremeno rođenu decu ima 12 respiratora, Institut za majku i dete - 6), sve se radi ručnim, zastarelim, neadekvatnim metodama, sa kojima se radilo i 1941. godine. Šansa da beba preživi je minimalna. Bebi- respirator je mašina koja omogućuje prevremeno rođenoj deci, čija su pluća nerazvijena, da dišu i praktično mašina diše umesto njih - kaže dr Branković i dodaje:
- U poslednjih nekoliko godina nabavljeno je 10-12 potpuno novih inkubatora, 6 infuzionih pumpi, acidobazni analajz
er poslednje generacije.
Jedan inkubator Klinici "Narodni front" poklonio je UNICEF, drugi Srpska pravoslavna crkva, a ostali su nabavljeni zahvaljujući kampanji "Hajdemo navijači". Nešto je nabavljeno i sredstvima Klinike.
U ovom momentu, Odeljenju neon
atalogije najneophodniji su respiratori i monitori kojima se prati rad srca, pluća i pritisak...
Akciji Ambasade Kanade pridružili su se MEDICINA TS koja je poklonila dve foto lampe i inkubator upola cene, fudbalski klub Železnik, LINK TM, Mekdonalds, dis
tributer "balantajn" viskija i mnogi drugi.

MARINA LAZAREVIĆ

 

Danas, 11.12.2002.

Muzej u Majdanpeku za pobednički rad učenika Petra Đukića
koji će biti izložen u londonskoj Tejt galeriji tvrdi da je plagijat
Kukavičije jaje preambicioznog roditelja

    Majdanpek - Paun Es Durlić etnolog, likovni pedagog i direktor Muzeja u Majdanpeku, oglasio se juče saopštenjem kojim je otvoreno pitanje originalnosti likovnog rada koji je potpisao Petar Đurić, učenik sedmog razreda OŠ "12. septembar" u Majdanpeku, inače pobednik međunarodnog likovnog konkursa koji je organizovalo predstavništvo Unilevera iz Londona. "Nojeva barka" Petra Đurića ovih decembarskih dana treba da bude izložena u londonskoj Tejt galeriji, a mladi autor je u pratnji roditelja već stigao u London. Pozivajući se na stručnost da kvalifikovano sude o autentičnosti i originalnosti jednog umetničkog dela, u Muzeju u Majdanpeku uporedili su reprodukciju nagrađene "Nojeve barke" sa radom magistra likovne umetnosti Ljubiše Đurića, inače oca Petra Đurića, nastalog u likovnoj koloniji "Gamzigrad" ovog leta koji je objavljen u časopisu Razvitak.

"Rađanje" Ljubiše Đurića

"Nojeva barka" Petra Đurića

 

    - Prostim poređenjem nagrađenog učeničkog rada i rada akademskog slikara Đurića nastalog u koloniji "Gamzigrad", može se lako uočiti da se radovi gotovo do savršenstva poklapaju. Kada se tome doda ono najvažnije - da je zapravo reč o ocu i sinu, onda je jasno da je posredi plagijat i da će u Tejt galeriji u Londonu biti izloženo kukavičije jaje koje je naivnim organizatorima podmetnuo preambiciozni roditelj", stoji u saopštenju majdanpečkog Muzeja kojim se ujedno upozorava na mogući skandal.

    Kao prilog ovom saopstenju u Muzeju u Majdanpeku javnosti su ponudjene fotografije nagradjene "Nojeve barke" Petra Đurića, sina, i rada "Rađanje", oca Ljubiše Đurića koji je Zaječarski časopis Razvitak na 27. strani u broju 209-210 objavio kao jedan od radova sa ovogodišnjeg "Gamzigrada".

    J. Bujdić Krečković

Danas 13. decembar 2002.

Povodom članka "Kukavičije jaje preambicioznih roditelja"
Lično prizivanje međunarodnog skandala

    Povodom članka pod naslovom "Kukavičije jaje preambicioznog roditelja" koji je objavljen u Danasu u sredu, 11. decembra 2002, kao predsednik nacionalnog Žirija Unileverovog Međunarodnog školskog umetničkog konkursa, ne želeći da ulazim u polemiku o verodostojnosti rada učenika Petra Đurića, moram da izrazim sumnju u dobru nameru direktora Muzeja u Majdanpeku Pauna Es Durlića.

    Naime, nacionalni pobednici, među kojima je i Petar Đurić, javno su proglašeni 1. novembra 2002. godine. Javnost je tada upoznata da će njihovi radovi biti poslati u London, kako bi Međunarodni žiri odabrao konačnog pobednika za našu zemlju. Ovo je, inače, prvi put da je Unilever uključio Jugoslaviju u ovaj konkurs koji se u 14 zemalja sveta organizuje više od deset godina.

    Javnost Majdanpeka, grada koji ima svoj lokalni radio i televiziju, i u koji sigurno stižu dnevne novine iz Beograda koje su, sve, objavile izveštaj sa svečanog proglašenja pobednika Unileverovog školskog umetničkog konkursa, sigurno je bila obaveštena da njihov sugrađanin ima šansu da osvoji međunarodno priznanje. Zato intonacija saopštenja gospodina Durlića, kao i momenat kada je on odlučio da objavi svoja "stručna saznanja" bude sumnju u njegovu dobronamernost.

    Direktor Muzeja u Majdanpeku, u čiju stručnost nemam razloga da sumnjam, mogao je, da je imao dobru nameru, o svojim saznanjima da blagovremeno obavesti organizatora konkursa, kompaniju Unilever, i tako spreči eventualni "međunarodni skandal". Ovako izgleda da on takav skandal iz nekih, rekla bih ličnih, razloga upravo priželjkuje.

    Članovi Žirija koji su sa mnom radili - Aleksandar Đurić, akademski slikar i likovni kritičar, dr Zdravko Milinković, akademski slikar i profesor metodike nastave likovne kulture na Likovnoj akademiji u Beogradu i Ljubica Vukotić, direktor marketinga BK Televizije, savesno su pregledali više od 2.000 pristiglih radova osnovaca i srednjoškolaca.

    Iza odluke o nacionalnim pobednicima stoji naša stručnost i lični ugled. Među radovima koje smo pregledali birali smo najbolje, one za koje smo procenili da će dostojno reprezentovati našu zemlju u čuvenoj londonskoj Tejt galeriji moderne umetnosti. Zato postupak direktora Muzeja u majdanpeku, koji je iz samo njemu znanih razloga, svoje sumnje izneo kada je bilo nemoguće bilo šta preduzeti da bi se utvrdila prava istina, smatram ličnom uvredom. Pitam se da li je gospodin Durlić, ponašajući se tako da ni Žiriju, ni Unileveru ne ostavi ni minimum mogućnosti da isprave eventualni propust do kojeg nikako nije moglo doći njihovom krivicom, uopšte pomislio kakvu bi štetu mogao da napravi ljudima koji su imali zaista dobru nameru. Ukoliko je ijednog trenutka pomislio o ugledu naše zemlje, na vreme bi sprečio "mogući skandal".

Kosovka Marinković, akademski slikar
Predsednik nacionalnog Žirija Unileverovog školskog umetničkog konkursa

Danas 25.12.2002.

Povodom ocene direktora Muzeja u Majdanpeku da je učenicki rad koji će biti izložen u
Tejt galeriji plagijat i odgovora žirija Unileverovog konkursa
Ne vucite za uši one koji su otkrili skandal

U broju vašeg lista od 13. decembra 2002. godine, oglasila se gospođa Kosovka Marinković, akademski slikar, u svojstvu predsednika nacionalnog žirija Unileverovog školskog umetničkog konkursa, povodom našeg javnog saopštenja da je rad koji su oni nagradili, plagijat. Umesto da se kao odgovorni stručnjak suoči sa iznetim argumentima, i eventualno ih odbaci ukoliko ne stoje, ona je pribegla malograđanskim insinuacijama o "zloj nameri", "ličnim interesima" i drugim, za takve prilike uobičajenim retoričkim figurama. Vrhunac takvog stila jeste teza da mi "lično prizivamo međunarodni skandal" (sic!), kao da je Muzej u Majdanpeku počinilac krivičnog dela plagijata, a ne njen kolega po struci, akademski slikar prof. mr Ljubiša Đurić!!
Predsednik žirija K. Marinković očito ne sumnja u naše argumente. S pravom, jer su oni više nego uverljivi. Ali, ona sumnja u naše dobre namere zbog toga što te argumente, navodno, nismo obnarodovali na vreme. Da je pažljivije pročitala tekst saopšt
enja, uvažena gospođa Marinković videla bi da smo mi reagovali odmah, čim smo se posredstvom zaječarskog časopisa Razvitak uverili da je otac nagrađenog deteta, kao član ovogodišnje likovne kolonije "Gamzigrad", uradio i svoju "repliku" nagrađenog dela. Što je naše saopštenje svojim "tajmingom" pokvarilo ukupan "umetnički dojam" Yu verzije Unileverove akcije, nismo mi krivi. Naravno, ni gospođa Marinković, tim pre, nema razloga da bude toliko ozlojeđena.
Pitanje odgovornosti treba postaviti onima kiji su za
ovu ujdurmu znali daleko pre nas, ali nisu učinili ništa da ju spreče. To je, pre svega, srednjoškolski prof. istorije umetnosti Gordana Đurić, u ovom nesrećnom slučaju supruga i majka. Nesumnjivo upoznata od početka, nesumnjivo kompetentna da proceni i nesumnjivo pozvana da reaguje dok je stvar jos bila u povoju, u okviru njihove porodične manufakture.
Kada je nagrada već izašla na videlo, dovoljno vremena za reagovanje imalo je Udruženje likovnih umetnika Majdanpeka (ULUM), čiji su osnivači i najaktivnij
i članovi upravo bračni par Ljubiša i Gordana Đurić. To Udruženje je izvesno znalo kojom je i kakvom umetničkom idejom bio nadahnut njihov istaknuti član tokom rada u zaječarskoj koloniji.
Umesto komične situacije u kojoj vuče za uši onoga ko je otkrio ska
ndal, Kosovka Marinković kao uvaženi predsednik žirija, treba najpre da povuče potpis ispod nagrađenog "rada", a potom da se svojski založi da plagijatore stigne zaslužena kazna. Na kraju treba da se izbori za punu moralnu i materijalnu satisfakciju onog deteta, učesnika Unileverovog konkursa, koje je zbog ovakvog gesta porodice Đurić, ostalo bez zasluženog priznanja.
Nadamo se da će, usput, primetiti i to da iz Majdanpeka na plagijat nije reagovao "ličan" i "zlonameran" pojedinac, već ustanova koja, kao št
o već biva s muzejima, ima znalce i s područja likovne umetnosti i likovne pedagogije. A ima, dabome, i osećanje profesionalne odgovornosti, zbog čega bez ustezanja ustaje i javno brani ugroženi dignitet struke.

Paun Es Durlić, etnolog i likovni pedagog, direktor Muzeja u Majdanpeku

 

 

Glas javnosti, 30. 7. 2003.

Udruženje primenjenih umetnika proslavlja desetogodišnjicu
Jubilej "Kosovke"

Gradonačelnica Radmila Hrustanović, bila je sinoć gost Udruženja primenjenih i likovnih umetnika "Kosovka", koje je u svojim prostorijama, u Ulici Gospodara Vučića 224, obeležilo desetogodišnjicu postojanja.


Članovi "Kosovke", među kojima su akademski slikari, vajari, grafičari, urbani naivci, umetnički fotografi i ikonopisci, predstavili su juče svoje radove.
Kosovka Marinković, predsednica Udruženja, ovom prilikom je gradonačelnici, Radmili Hrustanović uručila port
ret, ulje na platnu, koji je naslikala.

 D.A.

B 92, 30. jul 2003.

Gradonačelnik Beograda Radmila Hrustanović u poseti Udruženju primenjenih i likovnih umetnika "Kosovka" (FoNet)

 

  

Danas 31.10.2003.

Prvonagrađeni rad u "Tejt" galeriji

Beograd - Najuspešnijim osnovcima i srednjoškolcima, učesnicima Unileverovog međunarodnog školskog umetničkog konkursa juče su uručene nagrade. Ova kompanija organizovala je po drugi put umetnički konkurs na temu "Voda i mi", na koji je pristiglo više od 1.000 radova iz cele Srbije na temu "Voda i mi". Stručni žiri, koga su sačinjavali slikaraka Kosovka Marinković, prof. dr Zdravko Milinković i mr Miško Pavlović odabrao je po tri najbolja rada u kategorijama učenika od prvog do četvrtog razreda, petog do osmog, kao i među đacima srednje škole, koji su dobili vredne novčane nagrade. Za prvo mesto - deset hiljada dinara, za drugo sedam, a za treće mesto pet hiljada dinara.

Prvonagrađeni radovi iz svake kategorije biće poslati u London, gde će međunarodni žiri proglasiti konačnog pobednika za našu zemlju. On će sa svojim nastavnikom i roditeljem tri dana boraviti u Londonu i prisustvovati otvaranju izložbe najboljih radova iz celog sveta u "Tejt" galeriji moderne umetnosti.

Osim prvonagrađenih radova, žiri je izabrao još 70, koji će biti izloženi u velikoj dvorani Studentskog kulturnog centra do 4. novembra.

Lj. Đ. - V. A.

  

 

Naša Zvezdara, jun 2004.

Emilija Popadić, slikarka
PRINCEZA IZMEĐU SNA I JAVE

Kad porastem, biću slikar! - rekla je petogogodišnja devojčica a roditeljima, rođacima i prijateljima ova izjava bila je simpatična i veoma ih zabavljala. Emiliju upoznajemo jedanaest godina kasnije na samostalnoj izložbi u dvorištu ateljea "Kosovka" na Zvezdari.

Prvi pogled na izložena platna, njihova lepota i raskoš, nagoveštavaju autora "ozbiljnijih" godina od njenih nežnih šesnaest. Uveravamo se odmah na licu mesta da je odluka male Emilije Popadić bila više nego ozbiljna, kao što je i njeno, skoro osmogodišnje slikarsko školovanje pod budnim okom njenog pedagoga Kosovke Marinković, bilo studiozno i sa mnogo obostrane posvećenosti.
Po završetku osnovne skole, više nego uspešno,
uz stručni nadzor Kosovke položila je prijemni ispit za Dizajnersku školu ali se, iako visokoplasirana četvrta na rang listi ove prestižne škole, ipak odlučila za Arhitektonsko-tehničku. Slikarstvo nikada nije zapostavljala već je ta ljubav tekla paralelno sa školovanjem i nije je ometala da bude odlikaš.

Otvarajući pomenutu izložbu, kojom je ujedno započela letnja izložbena sezona u "zvezdarskoj Skadarliji", likovni kritičar Nada Blagojević, za Emilijin slikarski rukopis rekla je da su njena platna slike tišine i lepote, a naša mlada sagovornica začarana princeza koja samouvereno korača kroz taj svet slikarskih tišina. I običan posmatrač uviđa da je ovaj kritičar u pravu kada kaže da su boja i svetlost Emilijini osnovni slikarski instrumenti i cilj. U sivilu stvarnosti kojom smo okruženi, ta čistota i optimizam čine okosnicu vedrine i optimizma kojom zrače Emilijini motivi sa slika - cveće, životinje, pitomi predeli i mrtva priroda.
Emilija kaže da joj prij
aju komplimenti publike i ovakve ocene likovnih kritičara i naglašava da iza odličnih školskih ocena kao i slika stoji u prvom redu njen ozbiljan višegodišnji rad i velika podrška roditelja, mame Ruže i tate Milića. Svojevremeno oni su hteli da svoju kćerku upišu u muzičku školu u Šumicama i, kako ništa u životu nije slučajno, seća se naša sagovornica, posle dužeg bezuspešnog traženja muzičke, "nabasali" su, srećom (dodaje Emilija) na slikarsku školu Kosovke Marinković.
Na naše pitanjje ima li slobodnog vr
emena za druženje sa vršnjacima, Emilija kaže da ona vodi potpuno drugačiji život u odnosu na svoju generaciju ali da joj njena dnevna satnica obaveza ne pada teško jer se tu ne radi ni o kakvom odricanju. Dodaje da ima nekoliko drugarica i drugova koji se iskreno raduju njenom stvaralaštvu i uspesima.
Emilija je do sada učestvovala na nekoliko humanitarnih, kolektivnih izložbi na kojima su sva njena platna odmah prodata. Kaže da iako u svakoj svojoj slici ostavi deo sebe nije vezana za svoja platna do te
mere da se od njih teško razdvaja. Jedino jednu, prvu ozbiljnu, koju je nazvala "Svetionik" ostaviće u svojoj ličnoj zbirci, budući da je ona označila zreliju fazu na Emilijinom slikarskom putu. Iako ozbiljnost njenog rada svedoci o skoro osmogodišnjem učenju tajni ove umetnosti kod Kosovke Marinković, Emilija se sprema za dalje usavršavanje u Italiji, na čuvenoj slikarskoj Akademiji u Firenci. Ekipa naših umetnika na čelu sa Kosovkom, prof. Ajdinom Putešom i Nadom Blagojević uskoro kreće u Italiju, da Emilijine radove predstavi profesorima sa ove Akademije. Do tada, Emilija će, sa ništa manjom ozbiljnošću, završiti Arhitektonsku školu i naučiti italijanski jezik. Spremna je da radi, uči i osvaja prostor lepote sveta boja i oblika.
Na pitanje šta joj je lič
ni cilj kada je reč o slikarstvu, Emilija Popadić uz šarm prelepe šesnaestogodišnje devojke odgovara da želi da život provede slikajući, da joj taj rad obezbedi egzistenciju ali i da joj slike budu prepoznatljive, kako po stilu tako i po stvaralačkoj energiji koju nose u sebi. Bez te energije nema lepote - ni za umetnike, ni za publiku.
U svakom slučaju, zapamtite ime naše sagovornice budući da njeni potpuni uspeh i slava zasigurno - tek dolaze.

Krajem juna poslednje zvono oglasilo je kraj školske godine i početak tako željenog raspusta. U slikarskoj školi "Kosovka", mali slikari Tijana (6 godina), Nataša (12), Andrijana (9), Marko (12) i Staša (12) zajedničkom radnom izložbom, pokazali su šta su naučili za proteklih godinu dana pod budnim i strogim okom svog pedagoga, slikarke Kosovke Marinković. Rekli su nam da na časovima slikanja svi uče od svih i da se niko ne ljuti na upućenu kritiku. U ovoj školi nema jedinica budući da nema ni "moranja"; deca dolaze dobrovoljno, a ako se vremenom pokaže da se radi više o roditeljskim ambicijama nego dečijim željama, mališani sami odustaju, kaže Kosovka Marinković, dodajući da u dosadašnjem desetogodišnjem radu niko od njenih polaznika nije pao na prijemnom ispitu za umetničke škole i akademije.

R. UROŠEVIĆ

 Glas javnosti, 26.06. 2004.

Mali slikari

Zvono je oglasilo kraj školske godine i početak tako željenog raspusta. U Slikarskoj školi "Kosovka" mali slikari Tijana, Nataša, Andrijana, Marko i Staša zajedničkom radnom izložbom pokazali su šta su naučili za proteklih godinu dana pod budnim okom slikarke Kosovke Marinković.

 

List Stari Grad, jul/avgust 2004

Savet za ekologiju Starog grada i Beogradski ekološki centar,
obeležili Svetski dan zaštite životne sredine
Povratak Beograda na reke

Miris tek pokošene trave pomešan sa mirisom Dunava, oslikana "Ciganska česma", kod spomenika "Branioci Beograda" na Dorćolu, koja je ponovo proradila, klupe kao slikarsko platno, nove korpe za otpatke, toliko malo, a toliko puno, da se svi zajedno tog dana lepo osećamo i siđemo na reku Kiša je otkazala jedan "Povratak Beograda na reke". Sunčani i topao 10. jun, izbrisao je sva ružna sećanja na kišu i bio divna prilika da Savet za ekologiju SO Stari grad i Beogradski ekološki centar obeleže Svetski dan zaštite životne sredine. Svaki silazak na reke opominje nas na našu nemarnost da ovoliku lepotu koju imamo negujemo i sačuvamo. Da ne mora da bude tako pokazao je i ovaj dan na Dunavu u organizaciji ekologa. Sve je počelo sa otvaranjem akcije "Povratak Beograda na reke" sa Mirjanom Božidarević, predsednicom Skupštine opštine Stari grad, Nenadom Surlom predsednikom Saveta za ekologiju SO Stari grad i Ružom Blagojević, generalnim sekretarom Beogradskog ekološkog centra. Već godinama u SO Stari grad pokreću se razne akcije da građani siđu na svoje dve prelepe reke. Mnoge dosadašnje akcije su se završavale bez većeg uspeha. Ako šetate kraj Dunava videćete koliko smeća se pojavi iz vode kada opadne vodostaj Dunava. Sve to je nateralo Savet za ekologiju naše opštine da prošle godine pokrene akciju "Povratak Beograda na reke". - Iako Beograd leži na dve reke, Savi i Dunavu, on se nije u dovoljnoj meri sa njima povezao. Beograđani su uvek posmatrali svoje reke kao prepreke, umesto kao sredstvo koje će ih povezivati. Upravo su zbog toga njihove obale zapuštene, prljavih luku i gomilama otpada koji su stanovnici bacili u vodu. U nameri da ukažemo na ovaj problem i doprinesemo njegovom rešavanju, pokrenuli smo i organizovali program promotivnog čiščenja manjeg dela desne obale Dunava, prošle i ove godine u okolini Nebojša kule, kod Ciganske česme. Prolaznici će ponovo moći da se osveže na česmi koja ponovo radi - rekao je Nenad Surla. I predsednica SO Stari grad Mirjana Božidarević sa velikom upornošću i u svim prilikama poziva žitelje našeg grada da se vrate svojim rekama, i da se obala uredi i spase od gomile smeća. Kao i prošle godine akciji ekologa su se odazvali slikari, i poznatiji umetnici ali i studenti slikarstva koji su oslikavali klupe i samu Cigansku česmu pored Dunava. Slikar Milutin Dedić odmah je svojim mladim koleginicama predložio kako da oboje česmu. Četke i slikarske boje obezbedio je Savet za ekologiju i odmah se krenulo na ovaj lep posao. Mlade slikarke Mirjana Dukić, Maja Mutavdžić i Ana Simanić su se odmah bacile na posao. Ana je oslikavala kameni sto na kome su se sa neverovatnom brzinom pojavile dve ribe prelepih plavo zelenih tonova. Klupe su zablistale kao umetničke slike i na njima će biti pločica sa imenom autora koji im je udahnuo novi izgled. Vesna Opavski je imala i svoju klupu i udeo u bojenju česme. Ona upravo završava likovnu akademiju i njena veština odmah pada u oči. Slikarke Kosovka Marinković, Bosiljka Milanović i Alisa Šušnjar Matijić, ipak su imale najteži zadatak. One su zapuštenu i grafitima ispisanu česmu pretvorile u plavu oazu algi i morskih zvezdi. U hladovini drveća sedeli su učenici OŠ "Braća Baruh" i sa svojim učiteljem razgovarali o rekama. Primećujemo niz novih kafića pored Dunava, mnogi trče, voze rolere. Dunavom prolaze brodovi, klupe su već ocrtane, česma kao nifa izašla iz vode i opet nam se čini koliko je samo malo više dobre volje i ljubavi ljudi za reke potrebno pa da sve izgleda mnogo lepše i potpuno drugačije.

S. K.

 

 

Blic News, 2004.

U SKADARLIJI NA ZVEZDARI USKORO
IZLOŽBA ŽENE IRANSKOG AMBASADORA

Udruženje primenjenih i likovnih umetnika "Atelje Kosovka", na čijem je čelu naša uvažena slikarka Kosovka Marinković, odnedavno radi u novom prostoru na Zvezdari, koji su polaznici škole prozvali "Skadarlija na Zvezdari".

- Uz pomoć prijatelja glumaca Ljiljane Šljapić i Tome Kuruzovića, organizovaću književne i pesničke večeri, ali i izložbe polaznika škole slikanja - kaže Kosovka Marinković za "Blic News". - Interesantno je da će sredinom leta svoje slikarske prvence izložiti i Gospođa Farah, supruga iranskog ambasadora. Ona se već nekoliko sedmica druži sa četkicama, bojama i štafelajem, i verujem da će, pored njenih sunarodnika, i ostali posetioci izložbe biti oduševljeni njenim slikarskim umećem.

 

 

Pančevac, 21. septembar 2004.

KNJIŽEVNO-SLIKARSKI UGOĐAJ U GALERIJI „MADAM"
IZMEĐU REČI I SLIKE

Porodični romani Milice Jovanović-Berlot i platna Kosovke Marinković-Stošić slikana prstima

U galeriji „Madam" je 21. septembra održano književno popodne i otvorena je izložba slika, što je već dugogodišnja tradicija u ovom prostoru. Povod za književno druženje bila su dva nedavno objavljena romana naše sugrađanke Milice Jovanović-Berlot, profesora srpskog jezika u penziji. Ujedno, posetioci su imali priliku da pogledaju i postavku slika Kosovke Marinković-Stošić.
Romani „Sara" i tek odštampani „Lana" su dela-bliznakinje Milice Jovanović-Berlot, a inspirisani su biografijom njene rođene sestre i njenom sopstvenom. Na ovom popodnevnom književnom dr
uženju čuli su se ne samo odlomci iz romana, objavljenih kao samizdat, već i autorkini stihovi iz prethodnih knjiga. Predstavljanje novih naslova zapravo je bio povod da se napravi portret nekadašnje profesorke srpskog jezika i književnosti, koja trenutno živi u Nemačkoj. O njoj kao piscu, ličnosti i prosvetnom radniku govorili su njeni prijatelji i kolege književnici Branislav Bojić, Radmila Popović i gošća pesnikinja Dara Trifović. Stihove je kazivao Milan Bogunović, dve arije otpevao je Karlo Tum, a publici se obratio i Nenad Radović, u ime Saveza jugoslovenskih književnika u otadžbini i rasejanju, kojem pripada i autorka.


Ovaj dvočasovni program pratili su razgovor o književnosti uopšte, prošlim vezama srpske i nemačke literature, o traženju istine kroz pisanu reč. Svaki od učesnika je svoje izlaganje zasnovao na ljudskim kvalitetima Milice Jovanović-Berlot, iz čega je trebalo da proizađu i spisateljski talenti i vrednosti. Najzad, mogla se tu i tamo ču
ti poneka reč i o najnovijim romanima „Sara" i „Lana". Voditelj ovog druženja Branislav Bojić, ujedno i recenzent knjige, naglasio je da ova dela pripadaju kratkim romanesknim formama i takozvanom porodičnom romanu.
- Spisateljica Milica Jovanović-Berlot
u sistemu svojih poetsko-proznih opservacija i lirskih reminiscencija gotovo u svakom svom tekstu insistira na očovečenju situacije. Kao pisac je sazrela u golemom čitalačkom iskustvu, pri čemu ju je profesionalna posvećenost jeziku uvek odlikovala. Oba romana nastala su u relativno kratkom roku, iz grčevite potrebe da se na ispovedan način ispriča sudbina jedne porodice s prostora bivše Jugoslavije. Ova literarna namera je u potpunosti ostvarena - rekao je Branislav Bojić.
Drugi deo programa u galeriji „M
adam" obeležilo je otvaranje izložbe slika Kosovke Marinković-Stošić. Ova umetnica, koja živi u Beogradu, završila je studije društvenih nauka i osnovala Udruženje likovnih i primenjenih umetnika „Kosovka", a izlagala je i u Grčkoj, Španiji, Švajcarskoj i Americi.
Postavka obuhvata petnaestak slika relativno velikog formata, u tehnici ulje na platnu. Autorka je odabrala uglavnom motive mrtve prirode s klasičnim motivima cveća, voća i povrća, kao i nekoliko pejzaža. U pet slika ubacila je, nasuprot ovim kla
sičnim motivima, morske školjke, puževe, meduze i morske konjice, kao i figuru žene na livadi. Sve to, kada se slike posmatraju u celini, ostavlja utisak fantastičnog i na momente magijskog. Likovni kritičar Nada Blagojević kao specifičnost nastanka ovih radova otkriva da su oni slikani prstima umesto slikarskom četkicom, kao i da vizuelizuju ono što posmatračevoj stvarnosti izmiče - romantično, emotivno doživljavanje sveta, sopstvenih želja i snoviđenja.
Moglo bi se reći da slike ne nude ništa novo, niti
se iz stereotipnosti njihovih sadržaja mogu izmamiti emocije. Ipak, primetno je da je u pitanju umetnica koja je dobro savladala slikarsku tehniku, te se može reći da je ovo jedna od kvalitetnijih izložbi u ovom prostoru.

J. Topić

 

Gloria, broj 165, 2. avgust 2006.

Moje putovanje

Slikarka Kosovka Marinković:

SOLUN, KOZANI I KASTORIJA

Slikarka Kosovka Marinković, čija dela u duhu holandsko-flamanskog slikarstva poseduju brojne poznate ličnosti svetskog džet-seta, u velikoj grčkoj luci otkrila je muzej u kome se čuva grobnica Filipa Makedonskog, kao i fantastičan pogled na grad s vrha Belog tornja, u obližnjem Kozaniju jedva je odolela da ne naruči bundu koju bi joj napravili za nekoliko dana, ali zato nije propustila priliku da proba čuveno vino recinu i uživa u zvucima buzukija

Ove godine sam mesec dana boravila u Grčkoj. Deset dana sam provela u Solunu, u kući svojih prijatelja, a ostalo vreme obilazeći zaista predivna primorska i planinska mesta ove, pretpostavljam, većini nama izuzetno drage zemlje. Grčka se prostire na oko 132.000 kvadratnih kilometara. Tri četvrtine teritorije pokrivaju srednji i visoki planinski predeli, među kojim dominira Olimp, koji je posle Rile u Bugarskoj najviša planina Balkana, i nalazi se iznad antičkog grada Diona, oko sedamdeset kilometara južno od Soluna. Obala Grčke je duga negde oko petnaest hiljada kilometara, a ima oko tri hiljade ostrva. Najveće je Krit, kolevka legendarnog Zevsa, na krajnjem jugu Mediterana, koji je zbog izuzetne lepote veoma popularna turistička destinacija. Obalu, s velikim brojem čistih peščanih plaža, zapljuskuju tri mora: Sredozemno, Jonsko i Egejsko.

Antičko bogatstvo
Solun, po veličini drugi grčki grad, iza Atine, jedan je od najstarijih u Evropi. Zapravo se zove Tesaloniki. Ime mu je dao makedonski kralj Kasander po svojoj ženi Tesaloniki, koja je bila kćerka Filipa Makedonskog i sestra Aleksandra Velikog. Atmosferu ovog neverovatnog grada najb
olje možete upoznati kada padne noć, i kada na uskim, kaldrmisanim ulicama počinje da buja život. Ali pre toga obavezno obiđite neke od značajnih kulturno-istorijskih spomenika kojima Solun obiluje, kao što je Arheološki muzej. Reč je o jednom od najboljih muzeja u Evropi, u blizini poznatog Belog tornja, gde se čuva grobnica Filipa Makedonskog, koja je otkrivena 1977. u Vergini. Takođe, muzej poseduje veliku kolekciju raznoraznih predmeta i dragocenosti koji dočaravju istoriju grada još od praistorijskih dana. Kao papirus Dervenije iz trećeg veka pre naše ere, jedini netaknuti papirus nađen u Grčkoj, ili autentične čaše iz helenističkog doba.

Beli simbol
Što se tiče Belog tornja, simbola grada, koji sam prvi put videla pre dvadesetak godina, on i danas tamo stoji, ne više tako beo, ali još uvek impozantan. Obišla sam i muzej u sklopu tornja sa eksponatima iz istorije Soluna od 300. do 1500. godine naše ere. Posle razgledanja i divljenja vizantijskoj umetnosti popela sam se do vrha, i sela u kafić na samom krovu odakle se pruža prekrasan panoramski pogled na ceo grad.

Poseta praistoriji
Sledećeg dana rešila sam da posetim neke od brojnih crkava koje datiraju iz različitih vremenskih perioda. Najviše ih je u solunskom Gornjem gradu. Bila sam zadivljena lepotom fresaka u crkvi svetog Đorđa koja je građena u 4. veku, kao i onih u crkvi Agios Nikolas Orfanos. Naredni dan je bio rezervisan za Verginu, poznatu i kao Aigai, a nalazi se na šezdeset kilometara zapadno od Soluna. Filip Makedonski, otac Aleksandra Veliko
g, ovde je izgradio pozorište i masivnu palatu koja je, kao i pozorište, otkopana i u kojoj je nađeno na stotine humki od kojih neke datiraju još iz kamenog doba.

Pijačni dan
Zadovoljstvo mi je naravno pružio i poslednji dan boravka u Solunu. Iskoristila sam ga za šoping po radnjicama koje, nudeći raznorazne zaboravljene proizvode, u sebi imaju nekakvu nostalgičnu atmosferu. Tu sam našla ručno rađene keramičke vaze s tradicionalnim grčkim figurativnim slikama, mesingane tanjire, brojanice. Zanimljivo je bil
o i na pijaci u srcu Soluna, gde vam tamnoputi, živahni trgovci nude sve i svašta, od raznoraznih začina, preko ribe i morskih plodova, mesa, voća, povrća, maslina kojih ima čak više od deset vrsta. Inače, Grci su među najvećim proizvođačima i izvoznicima maslinovog ulja koje iz njihovih luka Pirej i Siros odlazi u sve delove sveta, dok se na Kritu nalazi najveća koncentracija maslinovih stabala u svetu.

Brze bunde Kastorije
Posle zaista interesantnog i prijatnog boravka u Solunu krenula sam ka Kozaniju i pr
eko planinskog dela stigla u mesto Kastorija, na obali velikog istoimenog jezera u obliku potkovice. Pored ovog predivnog jezera, Kastorija je poznata i po krznu, odnosno po veštini tamošnjih majstora da mala parčad krzna sastave u savršenu celinu. Postoje mnoge radnje gde možete naručiti bundu koja će biti gotova za nekoliko dana.

Gozba u kućnoj radinosti
U Kastoriji sam boravila dvanaest dana, i sjajno sam se provela. Uživala sam u prijatnoj klimi i ukusu grčkih specijaliteta koje sam probala u malim kafanama koje su sastavni deo stambenih kuća. Najukusnija mi je bila melizano salata od patlidžana, dosta začinjena, ali i takozvana fava, slična našem pire krompiru koja se pravi od specifične žitarice. Inače, Grci pored ribe, koja je oduvek bila integralni
deo njihove kuhinje, jedu i meso, najviše jagnjetinu, a svinjetinu i govedinu ređe. Možda najpoznatiji proizvod Grčke kuhinje jeste giros, ali ja bih se pre opredelila za suvlaki, ražnjiće, najčešće jagnjeće, kod kojih se meso na štapiće nabada kombinovano s povrćem.

Buzuki i recina
Jedne večeri, posle ukusne večere u maloj kafani smeštenoj u jednoj od uzanih ulica nedaleko od jezera, probala sam recinu, najpoznatije grčko vino. Ljubazni domaćini su mi ispričali kako se pravi, a način je vrlo specifičan: dodaje se smola koja se dobija iz drveta zasecanjem stabala i ceđenjem, kako bi se sprečila oksidacija. Druženje s Grčkim prijateljima uz fantastičnu recinu i dva momka koja su pevala uz buzuki, nastavilo se do kasno u noć.

Glas javnosti, 06. decembar 2006.

 

Humanitarna akcija "Ljubav za Ljubičevo" za očuvanje čuvene ergele u Braničevu

SLIKARI I NOVINARI POMAŽU OPSTANAK KONJA

Zajednička akcija slikara i novinara trajaće do 9. februara 2007.,
kada će biti održana aukcija slika, na koju će posetioci iz Beograda pristizati vozom "Romantika"

 

POŽAREVAC - U Požarevcu je u toku humanitarna akcija slikara i novinara "Ljubav za Ljubičevo", za pomoć požarevačkoj ergeli, koju su zajednički pokrenule slikarke iz Kovačice, Ana Knjazovic (56) i njena kćerka Nataša Mijailović (29). Obe su pripadnice Kovačičke slikarske škole, koju je osamdesetih godina prošlog veka osnovao Anin otac, Jan Knjazovic (1925-1985). Slikarke su uputile poziv kolegama umetnicima širom Srbije da poklone po jednu sliku koja bi bila prodata na dobrotvornoj aukciji, a sav prihod bio bi namenjen poboljšanju smeštajnih uslova konja u ergeli "Ljubičevo".

Dirnuta izuzetno lošim stanjem u ergeli, slikarka Ana Knjazovic, na čijim su mnogobrojnim slikama tema upravo konji, najavila je ovu humanitarnu akciju početkom septembra kada je, u toku Ljubičevskih konjičkih igara, u ime Udruženja slikara iz Kovačice uručila predsedniku opštine Požarevac Dušanu Vujičiću jedno svoje umetničko delo. Među slikarima koji su se do danas odazvali njenom pozivu su Slavica Milošević i Radiša Milovanović Kale iz Kragujevca, Đorđe Bujnović iz Novog Sada, Đorđe Stanić iz Užica, Kosovka Marinković-Stošić iz Beograda, Mirjana Simunovački i Dragan Đorđević iz Kovina, vajar iz Lajkovca Milutin Ranković kao i graditelj violina iz Kovačice Jan Njemcek.

Pozivu da podrže akciju odazvali su se i predstavnici "sedme sile", među kojima su novinari Tanjuga, Blica, Politike i RTS-a. Prema planu organizatora akcije, izložba poklonjenih slika biće otvorena u prisustvu umetnika darodavaca 29. januara, tačno u podne, i trajaće do 9. februara. Na dan zatvaranja izložbe održaće se aukcijska prodaja slika, a sav prikupljeni novac odmah će biti uplaćen na žiro-račun ergele. Posetioci iz Beograda imaće mogućnost da se tog dana do Požarevca prevezu vozom "Romantika", što će zajednički organizovati Centar za kulturu i Turistička organizacija Požarevac.

Ergela "Ljubičevo" prva je zvanična ergela u Srbiji, koju je 1858. godine osnovao knez Miloš Obrenović, na imanju pod nazivom "Morava". Ovo ime je njegov sin knez Milan Obrenović, po odobrenju Ministarstva finansija, 1866. godine preimenovao u "Ljubičevo", u spomen na njegovu majku, kneginju Ljubicu. Posle decenija uspona i uspeha, u poslednjih dvadesetak godina, usled nebrige i nesređenih imovinskih odnosa, ergela je zapala u tešku materijalnu situaciju, zbog čega je neophodna pomoć donatora.

D. Novković

 

Budite slobodni da mi pošaljete svoja saznanja o linkovima sa vestima
u kojima se pominje ime cenjene slikarke Kosovke Marinković.

Hvala.

Srđan Kosovac: srdjankosovac@yahoo.com

 

 

 

Copyright Srdjan Kosovac 2004-2007.